MEDIJI: VRAĆA LI SE VRIJEME MILOŠEVIĆA I TUĐMANA

Most Radija Slobodna Evropa, Omer Karabeg

U ovoj emisiji Most Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o slobodi medija u Srbiji i Hrvatskoj. Sagovornici su bili Zdenko Duka, predsednik Hrvatskog novinarskog društva, i Vukašin Obradović, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije.

Slobodan Milošević i Franjo Tuđman na potpisivanju Dejtonskog sporazuma za BiH, 21. novembar 1995 (Alija Izetbegović u pozadini)

Bilo je reči o tome da li sadašnje stanje u medijima u Srbiji i Hrvatskoj podseća na Miloševićevo i Tuđmanovo vreme, koliko su Miloševićevi i Tuđmanovi novinari danas prisutni na medijskoj sceni, zašto se svaka vlast oslanja na ljude poput Aleksandra Tijanića i Hloverke Novak-Srzić, kakav je uticaj na medije kabineta predsednika Borisa Tadića i ureda premijerke Jadranke Kosor, kako se štampa, radio i televizija kontrolišu preko marketinskih agencija, zašto se u Srbiji ne zna ko su vlasnici većine novinskih kuća, o takozvanom patriotskom novinarstvu, kao o fizičkim napadima na novinare koji misle svojom glavom.

Omer Karabeg: Poslednjih godina situacija u medijima u Srbiji i Hrvatskoj sve se više pogoršava. Pritisci na štampu, radio i televiziju su sve veći, a kritike je sve manje, jer oni koji se usude da kritikuju vlast loše prolaze. Novinari koji misle svojom glavom često su izloženi fizičkim napadima. Po nekim mišljenjima ovo sadašnja stanje u medijima može se porediti s onim kakvo je bilo devedestih godina. Gospodine Obradoviću, podseća li vas sadašnja situacija u medijima na Miloševićevo vreme?

Vukašin Obradović: Kako da ne. Ako pogledamo situaciju na medijskoj sceni, naćićemo mnogo sličnosti s tim periodom za koji smo mislili da je daleko iza nas. Poslednji događaj, prebijanje uglednog kolumniste “Vremena“ Teofila Pančića, podseća nas na najružnija vremena iz Miloševićevog perioda. S druge strane, sve je veća kontrola nad medijima kako države tako i otuđenih centara moći, tako da ja mislim da od 2000. godine do danas situaciji na medijskoj sceni Srbije nije bila gora.

Omer Karabeg: Gospodine Duka, da li se ovo sadašnje stanje u hrvatskim medijima može porediti sa Tuđmanovim vremenom?

Zdenko Duka: Ne bih ga baš s tim usporedio, jer je tada vlasnici medija bili drukčiji. Svi glavni mediji, ili skoro svi, tada su bili u rukama države i na njih se moglo najdirektnije pritiskati. To se i radilo. Sada od državnih medija imamo samo Hrvatsku radioteleviziju, nad kojom se doista vrši kontrola, zatim Vjesnik“, koji je, zapravo, jedan poraženi list, i državnu agenciju Hinu. Sve drugo je u rukama privatnih vlasnika. Naravno da i danas imamo kontrolu, ali ona je, tako da kažem, vlasničkog tipa. Ona se sastoji u tome da se proizvodi zabavno novinarstvo kako se ne bi govorilo o relevantnim društvenim temama. Poruka je - ne otvarati bolne društvene teme nego sve baciti na zabavu. Danas nisu više zanimljive društvene i socijalne teme. Forsira se zabavno novinarstvo da bi vlast lakše vladala. Detaljnije

 

KAKVE SU PRESUDE NOVINARIMA

26. jun 2010. Izvor: B92

Od 22 tužbe, koje su podnete protiv novinara lokalnih medija, članica "Lokal presa", u čak 20 slučajeva novinari su izgubili, pokazuju podaci NUNS-a.

U jednom slučaju tužba je odbačena, a u drugom se tužilac nije pojavio. U NUNS-u smatraju i da brojne osuđujuće presude dokazuju lošu sudsku praksu koja se ne menja.

Nedavno je novinaru nedeljnika "Vreme" Milošu Vasiću, stigla obnovljena prvostepena presuda u sporu sa advokaticom Biljanom Kajganić. Ona ga je tužila za izazivanje duševnog bola i po kojoj bi Vasić trebalo da joj plati odštetu od 350 hiljada dinara, plus 157 hiljada za sudske troškove.

Presuda pisana dve i po godine: Miloš Vasić

Spor se vodi zbog teksta u "Vremenu" iz 2004. godine u kojem je Vasić objavio transkript razgovora između Biljane Kajganić i njenog klijenta, člana Zemunskog klana, Dejana Milenkovića Bagzija, gde ona njemu saopštava da bi za ubistvo člana državne bezbednosti Momira Gavrilovića Gavre trebalo da optuži Ljubišu Buhu Čumeta.

"Tamo uopšte ne piše jasno zašto bih ja trebalo Biljani Kajganić da platim negde 350 hiljada, jer sud lepo konstatuje da se do spornog materijala ne može doći, iako niko nikad iz vlasti, pravsuđa, tužilaštva i ostalih nije osporio da materijal postoji. Oni iz nekog razloga taj materijal čuvaju i premeštaju kao mačka mačiće, iz čega gospođa sudija nalazi da se to ne moze nabaviti, pa pošto se to ne može nabaviti onda sam ja kriv. E, pa ja se izvinjavam, mi ćemo se žaliti po istom stavu, možda malo promenjenom ponovo, pa ćemo, videćemo kako će izgledati presuda apelacionog suda“, kaže novinar nedeljnika "Vreme"Miloš Vasić.

Da ovi transkripti postoje nedavno je potvrdio bivši načelnik UBPOK-a Boro Banjac. Interesantno je da je Vasić dobio krivični spor i da je na dostavljanje parnične presude čekao više od dve i po godine.

Ovakim ponašenjem, Vasić ističe da sudovi šalju negativnu poruku novinarima koji žele da se bave istraživačkim novinarstvom.

Osim autocenzure, loša sudska praska, po oceni potpredsednika NUNS-a Vukašina Obradovića, može da dovede do zatvaranja pojednih medija.

"Tužioci ne insistiraju na tzv. naturalnoj odšteti, ako smo mi novinari progrešili da se objavi demanti, ispravka, ili šta već već insistiraju na novčanoj nadoknadi. Upravo to govori da se radi o pritsku na novinare, o pritisku na medije, a ne o želji da se dođe do istine“, kaže on.

Osim što novinari u većini slučajeva budu oslobđeni u krivičnom postupku, a osuđeni u parničnom, događa se da sudovi u Srbiji ne uvažavaju presude Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu.

U slučaju urednika "Kikindskih" Željka Bodrožića, koji je optužen zbog citiranja bele knjige o kriminalu MUP-a Srbije, u parničnom postupku pred Kikindskim sudom, nevinim ga je proglasio Komitet za ljudska prava Ujedinjenih nacija.

"Naš zahtev za obnovu tog parničnog postupka nikada nije usvojen u kikindskom sudu, tako da je to ostalo na tome i ja sam platio tu kaznu što sam citirao belu knjigu, te sudije su danas izgubile svoj posao, pa se nadam da će neke nove sudije obnoviti taj postupak u dogledno vreme“, navodi Bodrožić.

Zbog ovakve situacije NUNS najavljuje razgovre sa tužilaštvom i pravosudnim organima, jer po mišljenju Vukašina Obradovića sudije ne poznaju dovoljno međunarodnu sudsku praksu i medijsko pravo.

ISKAZ TRAG KA UBICAMA ĆURUVIJE?

B92, 19. juna 2010.

Postoje tri iskaza bivšeg pripadnika Crvenih beretki Nenada Ilića iz 2003, i u jednom od njih govori o ubistvu Slavka Ćuruvije. Policija ni danas ne želi da se oglasi povodom tvrdnji Udruženja novinara Srbije da poseduje policijski dokument u kome se navodi ko su moguće ubice Slavka Ćuruvije. Prema tom dokumentu, vlasnika “Dnevnog telegrafa” i “Evropljanina”, ubili su pripadnici zemunskog kriminalnog klana Mile Luković Kum i Miloš Simović.

Da li pripadnici Zemunskog klana stoje iza ubistva Slavka Ćuruvije (FoNet, arhiva)

Direktor policije Milorad Veljović rekao je za B92 da policija i pravosudni organi rade na utvrđivanju činjenica i da će se oglasiti kada dođu do novih saznanja.

Međutim, Danica Drašković tvrdi za B92 da je Nenad Ilić još 2003. godine dao tri iskaza policiji i da je u jednom od njih govorio o umešanosti zemunskog klana u ubistvo Slavka Ćuruvuje.

Ni 11 godina od ubistva Slavka Ćuruvije ne postoji nijedna zvanična informacija o tom zločinu. Detaljnije

 

Okrugli sto "Osuđena humoreska: Sloboda medija - osnovni uslov društvenog napretka"

MEDIJI UGROŽENI, DRUŠTVO ĆUTI

Beta, Fonet, 17. juna 2010.

Sudski postupci protiv novinara ugrožavaju slobodu govora, ali u javnosti izostaje masovniji protest intelektualne elite ocenili su učesnici okruglog stola koji je u beogradskom Medija centru organizovalo Nezavisno udruženje novinara Srbije.
Viši sud u Čačku u martu je presudio da odgovorni urednik Čačanskih novina Stojan Marković isplati 180.000 dinara na ime nematerijalne štete lideru Nove Srbije Velimiru Iliću zbog povrede časti i ugleda u tekstovima "Zanemoćali mandarin" i "Dolazi vreme za polaganje računa". Apelacioni sud u Kragujevcu potvrdio je presudu koja je i bila povod za organizovanje rasprave o slobodi medija.  

Put do Suda u Strazburu dug i skup: Sa okruglog stola NUNS-a

Kako se moglo dogoditi da u Srbiji, koja teži članstvu u Evropskoj uniji, sud presudi novinama, zbog humoreske, a da u društvu vlada muk, pitanje je koje su danas uputili učesnici debate. Kako se desilo da se sudi humoresci, da se presudi, a da zbog toga niko ne digne glas, upitao je potpredsednik NUNS-a Vukašin Obradović. Prema njegovoj oceni, danas se niko zbog toga nije uzbudio, a da se tako nešto dogodilo pre 10 godina, u pređašnjem nedemokratskom sistemu, izazvalo bi opšte društvene proteste.   Obradović je naveo da su protiv novinara i medija, članica asocijacije Lokal pres, od 2000. godine do danas pokrenuta 22 parnična postupka, od kojih je u 20 slučajeva doneta osuđujuća odluka. U jednom slučaju tužba je povučena, dok se u drugom tužilac nije pojavio na suđenju, naveo je Obradović i dodao da zbog donetih presuda protiv novinara i medija, umesto primerene reakcije i oštrog protesta u javnosti vlada muk.  Detaljnije

 

PRESUDA ZBOG HUMORESKE PRESEDAN

Beta, 7. jun 2010.

U toku su pripreme za skup 17. juna povodom neverovatno brze pravosnažne presude "Čačanskim novinama" zbog humoreske "Onemoćali mandarin" u kojoj se prepoznao političar Velimir Ilić. Ova presuda je opasan presedan - rekao je u intervju agenciji "Beta" Vukašin Obradović koji će do vanredne izborne skupštine Nezavisnog udruženja novinara Srbije rukovoditi radom udruženja. Prošle nedelje Đorđe Vlajić podneo je neopozivu ostavku na to mesto.

Muk kojim je presuda propraćena ukazuje na nepovoljnu društvenu klimu koja može ostaviti nesagledive posledice, ne samo po novinarstvo - smatra Obradović, koji je inače vlasnik i urednik "Vranjskih novina".

Sve nepovoljnija sudska praksa: Vukšin Obradović

Ocenjujući da je sudska praksa sve nepovoljnija kada su mediji u pitanju, rekao je i da je NUNS prošle nedelje zahtevao prijem kod predsednice Visokog saveta sudstva Nate Mesarović, kao i ministara kulture i pravde i da očekuje skore sastanke.

- Moram da izrazim nezadovoljstvo pošto smo poziv gospođi Mesarović morali da ponovimo jer na prvi nije odgovorila. Nadam se da će ovog puta biti drugačije, a pozvaćemo je i na skup "Suđenje humoreski" - navodi Obradović.

Ističe da cilj nije pritisak na sudstvo već ujednačena sudska praksu "u kojoj se neće dešavati da napadači na novinare budu oslobođeni i bez suđenja", kao u slučaju Brankice Stanković, dok se s druge strane "novinarima izriču neverovatne presude".

- NUNS će nastaviti da insistira na pronalaženju ubica Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića, kao i rasvetljavanju svih napada na novinare. Dobro je što su povodom Mladićevih beleški i policija i tužilaštvo nedvosmisleno rekli da je reč o ubistvu - kazao je on.

Odgovarajući na pitanje zbog čega je Vlajić nepuna dva meseca posle izbora podneo ostavku, Obradović je ponovio da je Vlajić naveo lične razloge bez dodatnih objašnjenja.