Naslovna Baza U središtu O projektu Komentari
Uputstvo
 


Kriza u medijima

Loše im se piše. Medijima u Srbiji ova godina neće biti nimalo lakša od prethodne, ako ne i teža, ocenjuju poznavaoci medijskog tržišta. Pojedini kažu da je kriza u medijima tek počela, a otpuštanja novinara će se nastaviti

05.02.2010,  Ekonomist magazin .

Više ni jeftine novine ne prolaze dobro. Zašto bi kad ih ima i za džabe. Sve više ljudi u redu čeka da se napune korpe sa 24 sata. Napadaju autobuse, jer vozač obično na instrument tabli ima 20-ak komada. Uzmu i za komšiju. „Čitao sam 30 godina Politiku, svaki dan. Ne kupujem je odkad su se pojavile besplatne novine. Ne znam da li bih kupovao i da se nisu pojavile. I ne verujem da ću se vraćati na staro, jer jednostavno, mnogo mi je hiljadu dinara mesečno da dam za novine. A i šta će mi drugo, mator sam, kratki tekstovi i velike slike u boji mi više odgovaraju“, kaže penzioner, jedan od onih koji presreću vozača
.
Eto odgovora na temu šta će biti sa medijima u 2010. Neće im biti bolje, bar ne što se čitalačkog dela tiče. Kompanije su doduše nešto raspoloženije za reklamiranje ali i one na osnovu tiraža procenjuju gde će i koliko dati za oglas. Televizija, jeftinija nego ikad kad je reklamiranje u pitanju upravo zbog dampinga cena koji daje većim oglašivačima nasukala je štampane medije jer je razlika u ceni mala kad se uporede oglasi u novinama i na televiziji, ukazuju poznavaoci.

Sa medijskog tržišta Srbije u oktobru prošle godine nestala je obnovljena Borba, pre petnaestak dana ugasio se i Glas Javnosti, a stručnjaci upozoravaju da su ugrožene i velike medijske kuće.

U Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija (ANEM) kažu da nemaju informacija koliko je emitera ugašeno usled ekonomske krize. Saša Mirković, presednik ANEMA-a objašnjava da su neki prestali da rade jer prilikom raspodele frekvencija nisu dobili dozvolu za emitovanje programa. “Mislim da se neki od njih pokušavaju preorijentisati na neke druge biznise kao što su ugostiteljstvo, otvaraju kafiće u okviru stanica”, kaže Mirković.

Sektor medija Ministarstva kulture ne raspolaže podacima o broju radnika u medijima koji su ostali bez posla u prethodnoj godini, jer je, kako kažu, teško utvrditi tačnan broj imajući u vidu da medijske kuće dobar deo svojih saradnika angažuju honorarno.   

Teško, još teže

Po mišljenju predsednika Asocijacije elktronskih medija, novinskih Udruženja, ali i ostalih sagovornika Ekonom:east Magazina, 2010. godina biće podjednako teška ako ne i teža za medije u Srbiji.
„Plašim se da će mediji poslovati u još težim uslovima u ovoj godini. Razlog je što su postojeće rezerve istanjile i mediji su u ovu godinu ušli već značajno oslabljeni i ozbiljno uzdrmani krizom tokom 2009”, ocenjuje Saša Mirković, predsednik ANEM-a. 

Prema mišljanju Ljiljane Smajlović, predsednice Udruženja novinara Srbije (UNS) kriza u medijima je tek počela, a otpuštanja “stotina i stotina novinara će se nastaviti”.
“U 2010. će biti još manje pluralizma, između ostalog i zato što će mnogi dobri novinari izgubiti posao, bilo zato što će se ugasiti mediji u kojim rade, bilo zato što će ih poslodavci prisiliti da sami "mole" da budu proglašeni tehnološkim viškom ne bi li na Birou rada dobili još nešto pomoći od države (kako se upravo desilo u najstarijem dnevnom listu na Balkanu)”, kaže predsednica UNS-a.

Verner Herić, zamenik generalnog direktora Politike i predstavnik izdavačke kuće Wac, takođe, smatra da će ova godina biti teška za medije u Srbiji.
„U Politici je prošla godina bila veoma teška, otpustili smo veliki broj radnika, bili smo prinuđeni da smanjimo broj zaposlenih za 30 odsto. Ali, potrudili smo se da dobiju stimulativne otpremnine. Nećemo više imati velike socijalne programe i tehnološke viškove nego ćemo ove godine usredsrediti na doterivanje finesa u poslovanju“, kaže Herić.  On ne očekuju da će se priliv od prodaje oglasnog prostora vratiti na nivo koji je bio 2008. i 2007., ali se nada da će Politika što se tiče prodaje i tiraža biti stabilna.

Nadežda Gaće, predsednica Nezavisnog Udruženja novinara Srbije (NUNS) ne očekuje ništa jednostavniju situaciju od prošlogodišnje i ocenjuje da će biti izdanja koja će morati da se ugase. Velike štampane medije, država  neće pustiti niz vodu, jer će državni kapital lakše plivati, kaže Predsednica NUNS-a. 

Opada kvalitet 

Poštovaoci analitičkog novinarstva strahuju da će kriza poljuljati ionako neanalitično srpsko novinarstvo, u smislu da se mediji ne žele zameriti nikom kako ne bi izgubili sponzore.
Dragana Solomon, šefica odeljenja Misije OEBS-a za medije navodi da bez finansijske održivosti nema nezavisnosti medija, a loša ekonomska situacija direktno utiče i na kvalitet izveštavanja. 
Ljiljana Smajlović ukazuje da se stvara začarani krug: vlasnici dižu cene, krešu troškove, otpuštaju novinare, smanjuju broj stranica u štampanim medijima, traže više zabave i lakog štiva.

“Onda, čitaoci se razočaraju jer im se, na ovoj skupoći, u zamenu za više novca nudi manje sadržaja nižeg kvaliteta. Osećaju se prevarenim i odlučuju da i sami preduzmu mere štednje u odnosu na štampu koja ih je izneverila”, ocenjuje predsednica UNS-a.   
Kad je državna pomoć u pitanju u ANEM-u se nadaju da će ove godine biti veća nego prošle godine kada je bilo mnogo onih koji su je primili sa relativno simboličnim iznosima.
U Srbiji ne postoji strategija za pomoć medijima u novonastaloj krizi već  postoje redovni godišnji konkursi za unapređenje programskog sadržaja medija, kaže Smajlović.      

U trenutnoj ekonomskoj krizi država može da pomogne medijima tako što će doneti sistemske mere koje ce smanjiti troškove medija, kao što je umanjenje naknada koje se plaćaju za emitovanje programa ili smanjenje poreza na uvoz papira, predlaže Dragana Solomon.  
„Nedavno sam čula dobar predlog, da se osnuje regionalni fond za pomoć medijima, koji bi im odobravao povoljne kredite, po ugledu na MMF. Slične ideje mogla da iskoristi i Srbija“, smatra Solomon. 

116 miliona dinara za podršku medijima

Programom za 2010. sektor medija Ministarstva kulture predvideo je gotovo 116 miliona dinara za podršku medijima. Tako će 20 miliona dinara biti odvojeno za kvalitetne programske sadržaje lokalnih i regionalnih medija, navodi Nataša Vučković Lesendrić, pomoćnica ministra kulture. Za podršku štampanim i elektronskim javnim glasilima na jezicima nacionalnih manjina namenjeno je 40,5 miliona, dva miliona za javna glasila osoba sa invaliditetom, osam miliona za projekte elektronskih medija na Kosovu i Metohiji, 14 miliona za medijsku profesionalizaciju, 13 miliona za projekte podizanja nivoa javne svesti u vezi sa problemima medijske pismenosti. Za medijske projekte Srba u regionu biće izdvojeno 11 miliona dinara.

 

 

 

 

 

 

 

 
E-mail: novinari@novinari.rs